Volela Bih Da Dobijem Novo Ime

se menja

kao da je neko odneo sumnje

zakoračila sam napred

ne mogu više da sedim

plesaću

misli govore

ruke grle

telo je mekano

kao da već imam novo ime

Izmedju dva sveta ne postojim.
Nisam ni jedno ni drugo.
Trece sam.
Trece koje ujedinjuje ta dva, ili biva razapeto.
Moje reci nista ne vaze vec nekoliko nedelja.
To sto me nema govori o mojoj razapetosti.
Da cekam jos?
Ili da odmah nesto napisem?

Od danas zvanicno ovaj blog pocinje da zivi.
Dugo sam razmisljala o cemu on treba biti.
Svuda oko mene je bio odgovor.
Kriza, preispitivanje, prevrednovavanje…
Godinama vec zagovaram krizu…
Tada nisam znala koje razmere kriza moze dobiti.
Sada me interesuje prevazilazenje krize, promena i novo bice…

Danas sam 3 puta presla preko Save mostom.
Jutros sam sedela blizu same reke.
Duvao je vetar.
Osetila sam da hodam zajedno sa talasima dok sam kretala iz grada.
Sada slusam nepoznatu muziku.
Iz kosti mi polako tinja mraz.
Jutro ce biti belo…